RECIKLAŽA PLASTIKE I ŽIVOTNA SREDINA

Reciklaža je izdvajanje materijala iz otpada i njegova ponovna upotreba. Sakupljanje otpada, izdvajanje, prerada i izrada novog proizvoda su karike u lancu reciklaže. Otpad nije dovoljno samo smanjivati i izbegavati. Potrebno ga je razdvajati na mestu nastanka prema vrstama otpada jer samo odvojeno sakupljeni otpad može se iskoristiti.

Reciklaža je skup aktivnosti kojima se obezbeđuje ponovno korišćenje otpadnih materijala.

Reciklažom se postižu sledeći strateški ciljevi:

• Štednja sirovinskih resursa (svi materijali potiču iz prirode i ima ih u ograničenim količinama),
• Štednja energije (nema trošenja energije u primarnim procesima, kao ni u transportu koji te procese prati, a dobija se dodatna energija sagorevanjem materijala koji se ne recikliraju),
• Zaštita životne sredine (otpadni materijali degradiraju životni ambijent, pa se reciklažom štiti čovekova okolina),
• Otvaranje novih radnih mesta (procesi u reciklaži materijala podrazumevaju ulaganje znanja i rada, što stvara potrebu za radnim mestima).

Materijali za reciklažu

U pogledu mogućnosti ponovnog iskoršćenja, materijali mogu biti:

•  Reciklabilni (mogu se iskoristiti ponovnim vraćanjem u proces proizvodnje),
•  Nereciklabilni (ne mogu se vratiti u proces i koriste se za dobijanje energije-
•  spaljivanjem ili se na ekološki bezbedan način skladište),
•  Opasni – hazardni (materijali koji su štetni za čoveka i njegovo okruženje),
•  Bezopasni (materijali koji nisu štetni za čoveka i njegovo okruženje).

Vrste reciklaže
Po načinu vraćanja materijala u proces ponovnog korišćenja, reciklaža je:

•  Primarna (reciklaža kojom se posle odgovarajuće pripreme materijala isti koristi za dobijanje novih proizvoda ili se doradom korišćenih proizvoda omogućava njihova ponovna upotreba),
•  Sekundarna (reciklaža u kojoj se konvencionalno nereciklabilni materijali prerađuju korišćenjem novih tehnologija do maksimalno mogućeg iskorišćenja).

Životnu sredinu čini okolina (sredina) u kojoj organizacija radi, uključujući vazduh, vodu, zemljište, prirodne resurse, floru, faunu, ljude i njihove međusobne odnose.

Zaštita životne sredine može se definisati kao skup mera koje:

• štite celokupan životni prostor čoveka, u širem smislu celokupnu biosferu, od štetnih uticaja i 

• u datom slučaju treba da otklone ili umanje štete koje su se dogodile.

 Zaštita životne sredine obuhvata :

•  očuvanje čistog vazduha, zemljišta i vode,
•  uklanjanje otpadaka,
•  zaštitu od buke i zračenja
•  iskorišćenost resursa
•  negovanje resursa…

Pod opasnim otpadom se podrazumeva svaki otpad koji ima neko od ovih svojstava: eksplozivnost, reaktivnost, zapaljivost, nadražljivost, toksičnost, ekotoksičnost, štetnost, infektivnost, kancerogenost, teratogenost, svojstvo nagrizanja i svojstvo otpuštanja otrovnih plinova hemijskom reakcijom ili biološkom razgradnjom. Opasni otpad javlja se u raznim oblicima – od posuda sa tečnim hemikalijama pa do sijalica i baterija koje sadrže teške metale. I dok se smatra da su proizvodne industrije najveći izvor opasnog otpada, njegovom nagomilavanju doprinose i bolnice, laboratorije, vojne baze, farme, mala preduzeća i, čak, domaćinstva. U Programu Ujedinjenih nacija o životnoj sredini procenjeno je da se u svetu stvara između 300 i 500 miliona metričkih tona opasnog otpada svake godine. Loše i neodgovarajuće odlaganje ovakvog otpada – često i u odsustvu politike i programa kojima bi se ono regulisalo – može imati teške posledice po životnu sredinu, javno zdravlje, privredu i politiku zemalja sveta.

PLASTIKA

Proizvodi od različitih vrsta plastike su sve prisutniji kod ambalaža u servisu za popravku vozila. 

Slika 2 : Proces recikliranja plastike

Vreme razgradnje otpadne plastike je vrlo dugo, od 100 do 1000 godina. Zato je potrebno odvojeno

sakupljati plastiku jer se ona veoma uspešno može reciklirati.

Šta se dešava sa prikupljenom otpadnom plastikom nakon sakupljanja, prikazano je na slici 2.

1. Plastični otpad se sakuplja u žutim kontejnerima.
2. Odvojeno sakupljeni plastični otpad prvo se usitnjava i sortira u vrućoj vodi. 
3. Zatim se topi, presuje i pretvara u sitne kuglice (granule).
4. Od granula se proizvode nove plastične kese, folije, boce i dr.